К началу

Ранко Матасовић

КРАТКИ ПРЕГЛЕД СРЕДЊОВЕЛШКЕ ГРАМАТИКЕ

с поредбеноповиjесним обjашњењима

СКРИПТА
ОДСJЕК ЗА ЛИНГВИСТИКУ
СВЕУЧИЛИШТЕ У ЗАГРЕБУ
ЗАГРЕБ 2003

УВОД

Средњовелшким се назива келтски jезик коjи се говорио у Велсу између, отприлике, 1100. и 1400. године. На средњовелшком jе jезику сачуван велик корпус велшке прозе и пjесништва, особито у сљедећим рукописима:

• Црна књига из Кармартена (Pen. I, 12-13.ст.),
• Анеjринова књига (Card. I, око 1250),
• Талиесинова књига (Pen. II, око 1275),
• Црвена Хергестова књига (Jes. Coll. CXI, око 1375-1425).

Неки су средњовелшки текстови сачувани и у касниjим рукописима, а неки су заправо прераде старовелшких изворника; такве су прераде биле особито честе у пjесништву: дjела наjстариjих велшких пjесника, Анеjрина и Талиесина (6. ст.) сачувана су само у модернизираном облику, коjи jе донекле прилагођен нормама средњовелшког правописа и граматике. Осим тога, изворни jе старовелшки (или каснобритски) текст пjесама тих пjесника преписивањем у великоj мjери измиjењен, често до потпуне неразумљивости. Стога су за проучавање средњовелшког jезика поузданиjи извор прозни текстови.

Врло jе мален броj изворних старовелшких текстова коjи су сачувани у рукописима из 8-11. стољећа1; међу њима су кратки текстови записани у рукопису Св. Чада (или тзв. "Лихфилдском еванђељу") из 8-9. ст., глосе (нпр. старовелшке глосе уз Овидиjеву "Ars amatoria" и "De nuptiis Philologiae et Mercurii" M. Capelle), тзв. Computus fragment (у рукопису Cambridge MS Add. 4543) из 10. ст., неколико кратких пjесама расутих у разним рукописима, те разнолика грађа садржана у "Књизи из Лландава" (Llyfr Llan Daf): у том рукопису, написаном у 12. сг. углавном су садржане повиjесне исправе и даровнице повезане с Лландавском бискупиjом у Велсу; уз кратке старовелшке текстове, попут "Привилегиjе Теjла" (Braint Teilo) из 10-11. ст., таj рукопис садржава и латинске текстове у коjима се спомињу велшка имена, понекад записана у облику коjи одражава изговор 6-8. стољећа. Ономастичке грађе има и у другим латинским рукописима, особито у "Камбриjским аналима" (Annales Cambriae) у рукопису Harleian MS 3859 (око 1100.).

Будући да jе због нарави и крачине сачуваних текстова за сада немогуће саставити исцрпну граматику старовелшкога, средњовелшки jе jезик полазиште у поредбеном проучавању велшкога jезика. На средњовелшком jе сачувано обиље текстова, коjи нису само од лингвистичког, већ и од знатног културног, књижевног, и повиjесног интереса:

1. Пjесме приписане старовелшким пjесницима у модернизираном jезику и правопису (тзв. "Cynfeirdd" или "први пjесници"), нпр. пjесме приписане Анеjрину, Талиесину, Лливарх Хену, Мирддину ("Мерлину"), пjесме из циклуса о краљу Артуру, анонимне пjесме посвећене природи, загонетке и тужаљке. Само мали броj пjесама у овоj скупини уистину су саставили пjесници коjи су живjели приjе почетка средњовелшког раздобља (око 1100), а и оне су усменом и рукописном традициjом изобличене.
2. Дворско пjесништво ("Gogynfeirdd"): похвалнице и елегиjе посвећене велшким владарима 1100-1350; познато jе отприлике 60 барда из тога раздобља.
3. Пjесништво састављено у cywydd метру, стилом и изразом различито од стариjе бардске поезиjе; наjпознатиjи су пjесници cywydd-а Dafydd ap Gwilym и Iolo Goch (14. ст.).
4. Закони; наjстариjа збирка велшких закона приписана jе краљу Hywel Dda-у (10. ст.), а сачувана jе у рукописима из 13. ст.
5. Повиjесни списи, нпр. средњовелшка адаптациjа дjела Џефрија од Монмута, Historia Regum Brittaniae (1136); велшка jе адаптациjа, под називом Brut y Brenhined, настала око 1200.
6. Вjерски списи, особито животописи светаца; ради се о неколико десетака прозних текстова, насталих на темељу латинских изворника, већином из 13-14. ст.
7. Дидактички списи, међу коjима се истичу "Триjаде Отока Британиjе" (Trioedd Ynys Prydein) у коjима се набраjаjу особе и догађаjи из повиjести, псеудоповиjести и митологиjе Валеса организирани у триjаде. Та jе збирка важан извор података за разумиjевање наjстариjих пjесника и приповиjести на велшком. У исту се скупину текстова убраjаjу и бардске граматичке расправе (већином из 14. ст.) и Delw y Bid (13-14.ст), адаптациjа прве књиге латинског земљописног списа Imago mundi коjи jе саставио Хонориjе из Аугустодунума.
8. Приповиjести; десетак приповиjести коjе се могу приписати средњовелшком раздобљу диjеле се на двиjе скупине; у првоj су приче настале на темељу домаћих извора, без видљивих утjецаjа старофранцуских витешких романци. То су "Килхух и Олвен" (Culhwch ac Olwen, 11. ст.) и "Четири гране Мабиногиjа" (Pedeir Keinc y Mabinogi, ? око 1100). У другоj су скупини приче углавном повезане с легендама о св. Гралу и краљу Артуру, нпр. Peredur vab Evrawc (рано 14. ст.) или Gereint vab Erbin (13. ст.).

Оваj jе преглед граматике средњовелшкога настао на темељу jезичне анализе "Четири гране Мабиногиjа". Примjери у тексту граматике већином су узети из тих прича.

Кратице се у тексту односе на наслове прича:
PPD = Pwyll Pendeuic Dyvet
BVL = Branwen uerch Lyr
MVL = Manawydan Vab Llyr
MVM = Math Vab Mathonwy

Приче сам анализирао према издању Лjудвига Мjуљхаузена (1925/1988). На краjу граматике налазе се примjери из различитих средњовелшких и старовелшких текстова с исцрпним пописом риjечи; њихова jе сврха омогућити читатељу основно сналажење у проблемима средњевjековне велшке филологиjе, те успоредбу старовелшкога jезика са средњевелшким.

У Бонну, 20. липња 2003.

ФОНОЛОГИJА И ПРАВОПИС

СУГЛАСНИЦИ

§1 Ово су сугласници у средњевелшкоме (у заградама су графеми коjима се биљеже):

Ленициjа: келтски звучни оклузиви прешли су у бритском у звучне фрикативе (*b, *d, *g > v, đ, *γ; *γ jе потом нестало у велшком):
Келт. *abonā 'риjека' > срвелш. afon (стир. aub, гал. Abona).
Келт. *medu- 'медовина' > срвелш. medd (стир. mid, брет. mez).
Келт. *dragen- 'трн' > срвелш. draen (стир.draigen, брет. drean).

Између самогласника ленициjу су претрпjели и сонанти: *m > v, *l > ll:
Лат. memoria > ствелш. myfyr 'истраживање, наук'.
Келт. *abalon 'jабука' (стир. ubull) > срвелш. afall.

У додиру са сугласницима ленициjа сонаната изостаjе: келт. *kambo- "крив, изопачен" (стир. cam, гал. Cambo-) > срвелш. cam 'приjеступ'.

Келтски безвучни оклузиви прешли су у бритском у звучне оклузиве (*p, *t, *k > b, d, g):
Келт. *katu- 'битка' > срвелш. cad (стир. cath, гал. Catu-).
Келт. *k^wāk^wo- 'сваки' > срвелш. pawb (стир. cách)
Келт. *dekan 'десет' > срвелш. deg (стир. deich, гал. dekant-en).

Иза *r безвучни оклузиви постаjу безвучни фрикативи, усп. срвелш. corff 'тиjело' < лат. corpus, arth 'медвjед' < келт. *artos (стир. art).

Келт. *s > срвелш. h: келт. *siskwo- 'сух' > срвелш. hysb (стир. sesc, брет. hesp); промjена се догодила у касном бритском раздобљу: име риjеке Sabrina у срвелш. гласи Hafren, али у енглески jе доспjело са s- (Severn), након "ленициjе" коjом jе -b- прешло у -v-. Латинско s остаjе непромиjењено у велшком, осим у риjечима hestor < лат. sextarius и hwyr 'касни' < лат. sērus.

На почетку риjечи, *s нестаjе испред *l: келт. *slougo- 'воjска' (стир. slúag) > срвелш. llu. Иза келтског *s бритско *l прелазило jе у безвучно (ленирано) ll, не само унутар риjечи, већ и на додиру двиjу риjечи (сандхи); како у велшком нема риjечи коjе почињу неленираним l, треба претпоставити да су тиjеком бритскога раздобља поопћени ленирани облици риjечи с почетним *l-.

Скупина *ks > ch, усп. велш. chwech < келт. *sweks (стир. sé); *sr > ffr (као у латинском), усп. *sruto- 'тиjек' > ffrwd (стир. sruth), ffroen 'ноздрва' < *sroknā (стир. srón 'нос'). Велшко почетно ff- (тj. /f/) већином jе настало на таj начин, но поjављуjе се и у посуђеница из латинскога, нпр. ffa 'боб' (pl.) < лат. faba, ffurf 'облик' < лат. forma.

Келтско *w постаjе у велшком gw, усп. келт. *wīro- 'истинит' > срвелш. gwyr (стир. fír), келт. *windo- "биjел" > срвелш. gwyn (стир. find).

Келтско *y jе очувано (келт. *yewanko- 'млад' > срвелш. ieuanc, усп. стир. óac), но у ненаглашену слогу постаjе dd иза *i: *newiyos 'нов' > newydd.

§2 У наjстариjим рукописима -p, -t, -c на краjу риjечи стоjе за [b, d, g], но тиjеком средњовелшког раздобља уводи се писање -b, -d, -g. k и c подjеднако често стоjе за глас [k], а v и f користе се за писање гласа [v] (у стариjим jе рукописима чешће v). Графем u каткада стоjи за гласове [v] и [w].

§3 За глас [ŋ] често се пише само [g], усп. име Angharad/Agharad, llong 'брод' и llog. У средњовелшком jош нема посебне графиjе за безвучно rh (пише се обично r), а посебни диграф за интердентално [đ], dd уводи се тек концем средњовелшког раздобља. Приjе се писало неудвоjено d.

Многе су привидно фонолошке разлике између старовелшкога и средњевелшкога само правописне нарави; у jедном од главних извора за оскудно посвjедочени старовелшки, у старовелшком "Протоколу из Лландава" пише се Tutbulc умjесто срвелш. Twdfwlch, но изговор jе већ зациjело био /Tudvulx/, слично као у средњовелшком; умjесто двогласа ei пише се e (Teliau умjесто срвелш. Teilo), а m каткада стоjи умjесто срвелш. f (код Беде у 8. ст. читамо Brocmail за срвелш. Brochfael, бритски Brocomaglos). Као што се види, ленициjа сугласника уопће се не биљежи у старовелшком, а умjесто графема y и w употребљаваjу се i и u, нпр. maur > срвелш. mawr. Умjесто касниjих двогласа eu и au пише се ou, а умjесто oe, ae стоjе oi, ai: in ois oisou "за виjеке виjекова" ("Протокол из Лландава") > срвелш. yn oes oesau. Умjесто wy старовелшки има ui или oi, нпр. oith 'осам' > срвелш. wyth. У средини риjечи умjесто w пише се gu, нпр. aguen "пjесничко надахнуће" > срвелш. awen (стир. aí).

САМОГЛАСНИЦИ

§4 Овако изгледа самогласнички трокут у средњевелшкоме:

Графем y у ненаглашеном положаjу обично означуjе [ï], а под нагласком [ə]: mynydd 'планина' [m'ənïđ].

§5 Осим наведених самогласника, средњовелшки има и двогласе (дифтонге), од коjих су наjчешћи ae, oe, ei, ew и wy.

Келтски су кратки самогласници у правилу очувани у велшком; дуги су пак самогласници у велшком пократили, вjероjатно већ око г. 600. (Jackson 1953: 244); при томе су доживjели далекосежне промjене:

(Ие. *ō, *eh₂, *eh₃) > келт. *ā > срвелш. aw (под нагласком): келт. *lāno- 'пун' > срвелш. llawn (стир. lán, брет. leun); у ненаглашеном положаjу одраз jе o, усп. срвелш. marchawc 'коњаник', pl. marchogion.

(Ие. *ey) > келт. *ē > срвелш. wy: келт. *bēt- 'храна' > срвелш. bwyd (стир. bíad, србрет. boed). Исти одраз вриjеди и за ē у лат. посуђеницама, усп. лат. rēte 'мрежа' > срвелш. rhwyd.

(Ие. *ow, *ew) > келт. *ō > срвелш. u: келт. *rōdo- 'црвен' > срвелш. rhudd (стир. rúad, брет. ruz < ie. *h₁rewdho-, усп. лат. rūber). Исти одраз вриjеди и за ō у лат. посуђеницама, усп. лат. fōrma 'лик' > срвелш. ffurf.

(Ie. *uH) > келт. *ū > срвелш. i: келт. *rūno- 'таjна' > срвелш. rhin (стир. rún).

Дуго *ī (< ие. =iH) се пократило: келт. *sīros 'дугачак' (стир. sír < ие. *seh₁ro-, усп. лат. sērus 'касни') > срвелш. hir, лат. vīnum > срвелш. gwin 'вино'. У средњевелшком дакле нема разлике између дугих и кратких самогласника.

Кратко *e > y/_ назал + оклузив, усп. келт. *senton 'пут' (стир. sét) > срвелш. hynt, *k^wenk^we '5' (стир. cóic) > pymp ( > pump).

*a > ae/_KT (гдjе jе K велар, а T дентал): лат. lacte- 'млиjеко' > срвелш. llaeth; на сличан начин, *e > ei/_KT, усп. ие. *septm '7' > келт. *sextan (стир. secht) > срвелш. seith, *o > wy/_KT, усп. ие. *h₃ek'toh₁ > келт. *oxtū (стир. ocht) > срвелш. wyth.

Келтски (и ие.) *ay i *oy постали су у велшком oe, усп. срвелш. coeg 'празан, слиjеп' < *kaikos (стир. cáech).

У сложеницама jе везивни самогласник нестао синкопом: *Epo-rēdos 'брз попут коња' > срвелш. ebrwydd 'брз'.

§6 Нагласак у правилу стоjи на предзадњем слогу. Могуће jе да jе у раном средњовелшком раздобљу jош био наглашен посљедњи слог у риjечи; ниjе познато када jе точно дошло до ретракциjе нагласка с посљедњег на претпосљедњи слог2. У старовелшком jе био увиjек наглашен посљедњи слог.

Нагласак jе у бритском стаjао на посљедњем слогу (након апокопе завршних слогова), а затим се, неовисно у свим бритским jезицима, помакао за jедан слог унатраг (на пенултиму). Jедини jе изузетак вански диjалект бретонскога (vannetais и неки сусjедни говори других диjалеката), у коjем jе, вjероjатно под утjецаjем старофранцускога, нагласак остао на посљедњем слогу.

ГЛАСОВНЕ ПРОМJЕНЕ

§7 Алтернациjе самогласника:

1. ā-приjеглас: y > e (berr f. 'кратка', byrr m. 'кратак'), w > o (trom f. 'тешка', trwm m. 'тежак').
2. ī-приjеглас: a > ei (mab 'син' pl. meib), ae > ei (maen 'камен' pl. mein), e > y (hen 'стар' hyn 'стариjи'), o > y (porth 'врата' pl. pyrth), w > y (wrch 'jарац' pl. yrch).

Испред назала колебаjу се a и y [ə]: amgyrwyf/ymgyrwyf 'тражим', an/yn 'наш'.

§8 Промjене сугласника:

t (d) + t > ss: *slad-to- > llas 'био jе убиjен'

b, d, g + h > p, t, c: tec 'добар' + -haf > teckaf 'наjбољи'; cred- + -ho > cretto 'може мислити' (коњунктив)

dd + h > th: rod- + -ho > rotho 'може дати'

v + h > ff ; tyv- + -ho > tyffo 'може расти'

СУГЛАСНИЧКЕ МУТАЦИJЕ

§9 Сугласничке мутациjе су гласовне промjене коjе на почетку неке риjечи изазива граматички облик претходне риjечи или конструкциjа у коjоj се та риjеч налази. У средњевелшком постоjе три сугласничке мутациjе, коjе се недосљедно биљеже у правопису: ленициjа, назализациjа и спирантизациjа.

ТАБЛИЦА СУГЛАСНИЧКИХ МУТАЦИJА

§10 Ленициjу изазиваjу:

1. Именице и чланови у женском роду (y gaer 'град' f., kaer vawr 'велики град').
2. Придjеви коjи претходе именици: holl gwn 'сви пси'
3. Броjеви 1-2, 6-9: deu barchell 'двиjе свиње'
4. Посвоjне замjенице dy, 'th 'твоj' y 'његов': ath lu 'и твоjа воjска'.
5. Глагол 'бити' у већини облика: tra vu vyw 'док jе била жива'
6. Остали глаголи у 3sg. имперфекта и плусквамперфекта: Ny angassei Vendigeitvran eiryoet ymywn 'Бендигеjдвран никад ниjе био заробљен у кући'.
7. Већина приjедлога (am, ar, att, can, heb, o, tan, tros, trwy, uch, wrth): heb vwyt 'без хране'.
8. Релативна и упитна честица a: yr erchwys a ladyssei y carw 'чопор коjи jе убио jелена'

§11 Назализациjу изазиваjу:

1. Посвоjна замjеница vyn 'моj': vynhat 'моj отац'.
2. Приjедлог yn 'у': ymhoen 'за казну' (poen)
3. Броjеви seith '7', naw '9', dec '10' и can(t) '100' у неким фразама, нпр. seith mlyned 'седам година', can mu 'сто крава'.

§12 Спирантизациjу изазиваjу:

1. Броj tri (и понекад chwech '6'): tri chantref 'три кантрева'.
2. Посвоjна замjеница y 'њезин': y throet 'њезино стопало'.
3. Приjедлози ac, a, traи noc: a chledyf '(с) мачем'.
4. Везници a(c) 'и', o 'ако': traet a phenn 'стопала и глава'
5. Негациjе ny, na(c): ny chysgaf 'нећу спавати'.
6. Упитни прилог cw 'гдjе?'

С повиjесне точке гледишта, ленициjу су изазивале риjечи коjе су завршавале на самогласник у бритскоме, нпр. н. jд. члана *sindā (ж. р.): *sindā kastrā > *sindā gastrā > срвелш. y gaer 'град'. Каткада ниjе посве jасно зашто jе дошло до ленициjе; напримjер, имена (и мушка и женска) ленираjу почетак идуће риjечи у апозициjи: Arawn vrenhin Annwvyn 'Араун, краљ Аннyвна' (основни jе облик brenhin 'краљ'). Могуће jе да jе ту поопћен облик вокатива, коjи jе у бритском, као и у латинскоме, завршавао на *-e.

Назализациjу су изазивале испрва риjечи коjе су у бритском завршавале на *-n (< ие. *n и *m): *septen wiro(y) > *septen gwiro- (због *w > gw) > *septen ngwiro- > срвелш. seith ngwr.

Спирантизациjу су изазивале испрва риjечи коjе су у бритском завршавале на *-s, нпр. брит. *trīs kastrā > *trīs xastrā > срвелш. tri chaer 'три града'. Ако риjеч коjа изазива спирантизациjу стоjи испред риjечи коjа почиње самогласником, обично се предмеће почетно h-: y harveu 'њезино оружjе' (аналогиjом се то почетно h- проширило и иза неких риjечи коjе не изазиваjу спирантизациjу).

Премда консонантске мутациjе постоjе и у староирскоме, оне у том jезику друкчиjе функционираjу; примjерице, риjечи коjе су завршавале на самогласник у староирском не изазиваjу приjелаз безвучних оклузива у звучне, као у велшком, већ фрикативизациjу: *sindā kastrā- > *sindā xastrā > стир. ind chathir.

ИМЕНИЦЕ

§13 Постоjе два рода (м. и ж.) и два броjа (sg. и pl.). Iменице женског рода у jеднини изазиваjу ленициjу почетка идуће риjечи: morwyn dec 'лиjепа дjевоjка' (tec 'лиjеп').

§14 Неке именице могу бити мушког и женског рода, нпр. breich 'хлаче', sarff 'змиjа', dyn 'човjек, особа', wyr 'унук, унука', breudwyt 'сан'. Именице женског рода изводе се каткада из именица мушког рода суфиксом -es: amherawdyr 'цар' : amherodres 'царица', brenhin 'краљ' : brenhines 'краљица'.

§15 Падежа нема, а посвоjност се изражава jукстапозициjом: оен Дув 'jагањац Божjи'. Посjедована именица (поссессум) претходи посjедоватељу (поссессору), но у поезиjи може и претходити: byt lywaydur 'владалац свиjета'.

§16 Творба множине:

• ī-приjегласом (в. §7.2): march 'коњ' pl. meirch, oen 'камен' pl. wyn, escob 'бискуп' pl. escyb, gwr 'човjек' pl. gwyr, pont 'мост' pl. pynt, manach 'редовник' pl. meneich. На оваj начин pl. творе именице м. рода.
• суфиксациjом: на кориjен се додаjу суфикси -(i)eu, -(i)on, -ant, -en, -er, -awr, -eit, -oed, -i, итд. Код неких jе именица додавање суфикса повезано с ī-приjегласом.

  sg.	pl.
  gen 'брада'	geneu
  cledyf 'мач'	cledyveu
  glin 'кољено'	glinyeu
  penn 'глава'	penneu
  lleidr 'лопов'	lladron
  mab 'син'	meibon
  gelyn 'неприjатељ'	gelynyon
  morwyn 'дjевоjка'	morwynyon
  car 'рођак'	carant
  ych 'вол'	ychen
  brawt 'брат'	broder
  cat 'битка'	cadyawr
  ysgwyt 'штит'	ysgwydawr
  mor 'море'	moroed
  ieith 'jезик'	ieithoed
  merch 'кћи'	merchet
  gwreic 'жена'	gwraged
  ty 'кућа'	tei
  ci 'пас'	cwn
  enw 'име'	enwein
  arglwyd 'господар'	arglwydi

  Наставци у множини већином су стари диjелови именске основе, односно суфикси коjи су се изгубили апокопом завршних слогова у касном бритском. Тако наставак -eu долази од завршетка *-ow-es коjи jе био правилан код u-основа: срвелш. geneu < *genowes (усп. стир. gin 'брада'); наставак -on долази од завршетка *-on-es из коjи jе изворно био правилан код n-основа, усп. lladron < *latrones (од лат. latro 'лопов'); -nt jе поопћено из основа на *-nt- (и nt-партиципа), усп. carant < *karantes (стир. sg. carae, pl. caraid); -er jе преузето из основа на -r, усп. broder < *brāter-es (усп. лат. frātrēs); -oedd jе правилна множина код i-основа (*-ey-es), усп. moroedd 'мора' < *moreyes (премда jе та именица у келтском била i-основа ср. рода, судећи према стир. muir n., те jе морала творити множину на *-ya).
  У средњевелшком су наставци за множину посве помиjешани, тако да се из наставка коjи нека именица има у множини не може закључити о каквоj се основи радило у пракелтском. Примjерице, penn jе у келтском била о-основа (као стир. cend), но у средњевелшком твори множину суфиксом -eu, као да се радило о u-основи; mab jе била o-основа (као стир. macc), али у средњевелшком твори множину на -on, као да се ради о основи на -n-. Коначно, именица anu 'име' у старовелшком jош има правилну множину enuein (усп. стир. ainm, pl. anmann < kelt. *anman, pl. *anmena), но у средњевелшком jе на темељу множине скован нови облик за jеднину, те облици гласе enw (sg.) i enwein (pl.).
• Неке су именице у основном облику збирне, а додавањем суфикса -yn (m.), -en (f.) творе jеднину (сингулатив): pl. adar 'птице' sg. ederyn; calaf pl. 'трске' sg. celevyn, syr pl. 'звиjезде' sg. seren.
  Сингулативни суфикс -yn- jе подриjетлом броjка 'jедан' (келт. *oyno-); сличан се процес одвио и у славенском, гдjе суфикс -ин- у сингулативним творбама етника попут Срб-ин има исто подриjетло.
• Многе именице у средњевелшком могу творити множину на више начина, нпр. angel 'анђео', pl. engyl и engylyon, bwrd 'плоча', pl. byrd и byrdeu, dant 'зуб', pl. deint и danhed, dwfyr 'вода', pl. deifyr, dyfred, llwdyn 'звиjер', pl. llydyn, llydnot, auon 'риjека', pl. auonyd, auonoed, caer 'тврђава', pl. keyryd, caereu.

Велшки jе изгубио падежне наставке због апокопе, гласовне промjене услиjед коjе су отпали сви посљедњи слогови у риjечима; та се промjена одвила, вjероjатно, тиjеком 6. стољећа. Трагови старих падежа очувани су у неким изразима, нпр. erbynn 'против' < *are-pendū (датив sg. именице *pendos 'глава', стир. cend 'глава', air chiunn 'против'), meudwy 'пустињак' < *magu-dēwī 'слуга Бога' (*dēwī jе генитив sg. именице *dēwos 'бог', стир. día). Према другом мишљењу (Koch 1982-3) бритски jе изгубио деклинациjу jош приjе апокопе, тj. поопћен jе jедан облик именице у свим синтактичким односима у реченици.

ЧЛАН

§17 Члан гласи y(r) за оба рода; испред самогласника долази у облику yr (yr_V), испред сугласника у облику y (y_C), а иза самогласника почетно y се елидира, те члан гласи 'r (V_'r). У женском роду члан ленира почетак идуће риjечи; стапа се с приjедлозима и везницима: a'r, o'r, yr, итд.

§18 Члан у велшком често стоjи испред особних имена: y Pwyll '(већ споменути) Пуjлл'; може се употриjебити и испред именице коjа би (у латинскоме) стаjала у вокативу: Y gwr hir, heb y Peredur ina '"Високи човjече", рече тада Передир'; не употребљава се испред именице уз коjу стоjи друга именица у посвоjном односу (коjи би се изразио генитивом у латинскоме): coron y deyrnas 'круна краљевства' (не: *y coron y deyrnas).

Имена земаља долазе с чланом: yr Eydal 'Италиjа', yr Alban 'Шкотска', yr Yspaen 'Шпањолска', али каткада и без њега, нпр. Iwerdon 'Ирска'.

Члан додан придjеву поименичуjе га: yr uchaf 'оно Наjвише'.

Као и у староирском, и у велшком члан потjече од келтске показне замjенице m. *sindos (> стир. in), f. *sindā (стир. in(d)), n. *sindon (стир. a). Подриjетло елемента -r ниjе обjашњено.

ПРИДJЕВИ

§19 Мали броj придjева има посебан облик за ж. р., нпр. gwen 'биjела' (f.), gwyn 'биjели' (m.). Уз именицу у множини придjеви могу стаjати у jеднини (1) или у множини (2):

1. ych cam duwyeu chwi 'ваши лажни богови'.
2. wyn bychein 'мала jањад'.

Kaда стоjе испред именица, придjеви ленираjу почетак именице, усп. ucheneit vawr 'велико jецање', али dirvawr alar 'врло велика бол (galar)' (MVL 36. 4-5).

Уобичаjени суфикс за pl. придjева jе -(i)on.

§20 Придjеви имаjу компарациjу.

Компаратив се твори суфиксом -ach, суперлатив суфиксом -haf, екватив циркумфиксом cyn-... -hed:

Постоjи и творба екватива само помоћу префикса cyn- (cym-); тим се префиксом од именица добиваjу придjеви значења "исти као..." нпр. kyfliw 'исте боjе, истобоjни' : lliw 'боjа'. Екватив се употребљава и екскламативно: kyfliw! 'како лиjепа боjа!'

Суфикс -ach подударан jе стир. (неправилному) компаративном суфиксу -s- (нпр. у messa 'лошиjи') < kelt. *-xso- *< -kso-; суперлативни суфикс -haf подударан jе стир. суфиксу -sam (нпр. у nessam 'наjближи') < kelt. *-samo- (gal. Uxisama 'наjвиша'). Творба екватива у срвелш. и староирском ниjе подударна.

Неки суперлативи творени су од приjедлога, усп. eithaf 'задњи' < *ektamos (лат. ex 'из').

Неправилну компарациjу имаjу слиjедећи придjеви:

§21 Екватив се конструира с приjедлогом ac: ky velynet oed ac eur (PPD 17. 20): 'била jе жута као злато'.

Компаратив се конструира с приjедлогом no(c): ny oed yn y teyrnas na march na chassec degach no hi (PPD 16.18) 'у краљевству ниjе било коња ни кобиле боље од ње'

Суперлатив се конструира с приjедлогом o: Oed Gwen goreu onadu 'Гвен jе била наjбоља од њих'.

Уз пар изнимака, екватив, компаратив и суперлатив имаjу само облике jеднине мушког рода.

§22 Прилози се творе од придjева додавањем честице yn^len. испред придjева: tangnefeddus 'приjатељски (-а, -о)' yn dangnefeddus 'приjатељски'; mawr 'велик (-а, -о)' yn vawr 'много, веома'.

ЗАМJЕНИЦЕ

§23 Замjенице се у средњовелшком диjеле на a) личне, b) обjектне, c) посвоjне, d) показне и e) упитне. Односних замjеница нема; односна честица а и њезине употребе обрађене су у раздjелу о синтакси.

A) ЛИЧНЕ

§24 Личне замjенице имаjу основне, емфатичне и коњунктне облике.

Емфатичке замjенице наглашаваjу лице на коjе се односе: mivi се често може превести као 'jа, доиста'; коњунктне замjенице имаjу додатно контрастивно значење: minheu 'jа (за разлику од тебе, или некога другога)', или пак коњунктно значење titheu 'ти такођер, и ти'.

Личне су замjенице у велшкоме подударне староирскима: 1sg. срвелш. и ствелш. mi < *mē (стир. mé)3, 2sg. срвелш. и ствелш. ti < *tuH (стир. tú), 3sg. m. ствелш. em > срвелш. ef (stir. é), 1 pl. срвелш. и ствелш. ni < *snē (стир. sní), 2pl. ствелш. hui > срвелш. chwi < *swē (стир. sí, sib), 3pl. срвелш. wynt < *ēnt- (стир. é).

B) ОБJЕКТНЕ

§25 Обjектне се замjенице инфигираjу између неких наглашених риjечи или честица, и глагола:

У 3sg. и 3pl. -e- долази иза tra "док" i a "коjи" (рел. честица): minheu a'e kymmeraf 'jа ћу то прихватити' (PPD 13.12).

Обjектне замjенице долазе иза негациjа ny, na, иза честица y, yt, ry, neu, иза упитне честице a и релативне честице a, те иза неких везника.

Замjенице 3. лица потпуно се стапаjу с честицом y: Lyma wyd y kyffy 'ево како ћеш то стећи'.

C) ПОСВОJНЕ ЗАМJЕНИЦЕ

Посвоjне замjенице уз глаголску именицу имаjу значење обjекта: y garu 'вољети га'; a da gennyf dy welet ti (PPD 9.21) 'драго ми jе видjети те', dosl. 'добро jе са мном твоjе виђење'.

Иза именице коjоj претходи посвоjна замjеница често стоjи лична замjеница коjа служи за наглашавање (емфазу): dy gerennyd di (PPD 2.20-21) 'твоjе приjатељство'.

Посвоjне замjенице подударне су староирскима, усп. срвелш. y 'његов' = стир. ac < *esyo, срвелш. y 'њезин' (стир. a) < *esyās.

D) ПОКАЗНЕ ЗАМJЕНИЦЕ

§26 Показне замjенице показуjу опреку између ближе и даље показности: ближа се показност односи на говорника, даља на сферу удаљену од говорника.

"Оваj, таj"	hwnn m.	honn f.	hynn n. (само предикативно)	pl. hynn
"Онаj"	hwnnw m.	honno f.	hynny n. (само предикативно)	pl. hynny

Срвелш. показне замjенице hwnn (ствелш. hinn), honn, hynn одговараjу стир. енклитичкоj показноj замjеници -sin 'оваj, таj' (< келт. *sindo-).

§27 Sef значи 'ево', а употребљава се тако да неки дио реченице истакне као тему (topic): Sef a gahat yn y kynghor, rodi Branwen y Vatholwch 'Ево што jе одлучио савjет: дати Бранвен Матолуху', или: 'Савjет jе одлучио то, да се Бранвен да Матолуху' (BVL 22.22); Sef lliw oed arnunt, claerwyn llathreit 'Ево коjа jе боjа била на њима: сjаjно биjела', ili: 'Боjа коjа jе била на њима била jе сjаjно биjела' (PPD 1.20-21).

E) УПИТНЕ ЗАМJЕНИЦЕ

§28 Упитне замjенице не разликуjу род. Основна jе разлика између 1) именичких замjеница, 2) придjевских, и 3) приложних:

1. именичке pwy 'тко', pa 'што':

   Mi a wnn, pwy wyt ti 'jа знам тко си ти' (PPD 2.3-4).

   Pa darvu... Garadawc vab Bran? 'Што се догодило Карадауку, Бранову сину?' (BVL 33.25-26).

   У неким се контекстима, особито у касниjем средњовелшком, pwy употребљава и за неживо: pwy enw dy vab dy? 'што jе име твоjега сина?' = 'kоjе jе име твоjему сину'.

   Замjеница pwy потпуно одговара стир. cía 'тко' < келт. *k^wēs < ие. *k^weys (усп. лат. quis).
2. придjевске: pa (py) 'коjи, коjа, коjе'; pet 'колико', pieu 'чиjи':

   Pa ansyberwyt... a weleist ti arnaf i? 'какву си непристоjност видио на мени?' (PPD 2.7-8).

   Pieu y niuer y llongeu 'чиjе jе то мноштво бродова?' (BVL 22.5); pieu се синтактички понаша као глаголски облик с копулом; може се дакле превести као 'чиjи jе'.

   Замjеничко pa често се комбинира с различитим именицама, те тако изражава сложена упитна значења, нпр. pa delw 'како, на коjи начин', pa amser 'када, у коjе вриjеме', итд. Pa beth 'коjа ствар' обично значи 'што?'; beth се често употребљава и без pa, нпр. beth a wnant hwy yma? 'што они овдjе раде?' (BVL 23.8-9).
3. приложне: paham 'зашто', pan 'одакле',

   Paham y kymerwn nineu hynny? 'Зашто да то трпимо?' (MVL 40.10).

   Pan doy di? 'одакле долазиш?' (PPD 9.19).

ОСТАЛИ ЗАМJЕНИЧКИ ОБЛИЦИ:

§29 Слиjеде преостали замjенички облици у средњевелшкоме:

y lleill, y llall, y neill 'други, jедан (од двоjице)':

y neill or gweisson... y llall 'jедан од момака... други...' (PPD 21.10-12).

un 'неки, нетко' (често се употребљава као неодређени члан):

ac e rodes un idi teir keinyauc 'и нетко jоj jе дао три новчића'

hun 'особно, сам'; употребљава се иза иза посвоjних замjеница:

minneu vy hun yn kael ymlad a Phryderi 'сам ћу се борити с Придериjем' (MVM 53.17-18)

ryw 'нешто, неки, некакав':

y mae yno ryw ystyr hut 'има у томе неки таjни смисао' (PPD 8.1)

pawb 'сватко, сви':

y heb pawb 'сви су рекли' (PPD 19.16)

pob 'сваки, свака, свако':

A phob nos calan mei y moei 'и сваке ноћи првога свибња она би се ождриjебила' (PPD 16.17-18).

neb 'неки, нека, неко':

A neb ny dihengis odyno namyn ef ae wreic 'и нитко ниjе одатле побjегао осим њега и његове жене' (BVL 26.33-34).

y lall < келт. *alalyos (стир. araile, aile 'други') < ие. *alyo- (лат. alius); pawb < келт. *k^wāk^wos (стир. cách 'сватко') < ие. *k^wo-h₃ek^wo- (стсл. какъ 'какав'); pob jе изворно само ненаглашени облик исте замjенице (стир. cach); neb < *nek^wo- (стир. nech 'нетко').

ЗАМJЕНИЧКИ ПРИJЕДЛОЗИ

§30 Приjедлози се у велшком, као и у ирском, спрежу по лицима, ако не стоjе уз именицу.

	sg.	pl.
am 'о'
1.	amdanaf,ymdanaf	amdanam
2.	ymdanat	amdanawch
3.	m. amdanaw,ymdanaw f. ymdeni,amdanei	amdanunt,ymdanunt
ar 'на'
1.	arnaf	arnam
2.	arnat	arnawch,arnoch
3.	m. arnaw f. arnei, arni	arnunt,arnynt
o 'од'
1.	ohonaf,ohanaf	ohonam,ohonom
2.	ohonat	ohonawch
3.	m. ohonaw f. oheni,ohoni	ohonu,ohonunt
rwng 'између'
1.	ryngof	yrynghom
2.	ryngot	ryngoch
3.	m. ryngtaw,rynghaw f. ryngthi	ryngdunt,ryndynt
tan,dan 'испод'
1.	adanaf	ydanam
2.	adanot	adanoch
3.	m. ydanaw f. deni,adanei	adanunt
gan 'с'
1.	genhyf,gennyf	genhym, gennyn
2.	genhyt,gennyt	genhwch, gennwch
3.	m. gentaw,gantaw f. genthi,genti	ganthud, ganthu

Замjенице коjе се спрежу по лицима ("замjенички приjедлози") постоjе и у староирскоме, но сама jе коњугациjа различита, усп. стир. form, fort, fair 'на мени, на теби, на њему' с велш. облицима arnaf, arnat, arnaw (у велшком jе између приjедлога и изворне замjенице уметнут елемент *-na-, усп. ствелш. guor 'на' < келт. *wor- < ие. *upor-).

БРОJЕВИ

§31 Броjеви се диjеле на главне и редне.

(L) - ленициjа, (N) - назализациjа, (S) -спирантизациjа

Сви су наведени броjеви наслиjеђени из келтскога и индоеуропскога, jедино jе mil посуђеница из латинскога (лат. pl. milia, усп. и стир. míle). Келтски су главни броjеви *oynos (стир. óen), *d(w)āw (стир. da, dá), *trīs (стир. trí), *k^wetwores (стир. cethir), *k^wenk^we (стир. cóic), *swexs (стир. sé), *sexten (стир. secht), *oxto (stir. ocht), *nowen (стир. noí), *deken (стир. deich), *wigentī (стир. fichit), *kanten (стир. cét). Суфикс за творбу редних броjева у келтском jе *-(m)eto-, усп. гал. oxtumetos 'осми', стир. sechtmad 'седми'.

Броjеви од 11 до 19 конструираjу се с приjедлогом ar: pump ar dec '15', unuet ar dec 'jеданаести'; постоjе и облици pymthec '15', undec '11', undecuet 'jеданаести'

Броjеви од 20 на више творе се помоћу умножака броjа 20: un ar hugeint '21', pymthec ar hugeint '35'; сустав jе, дакле, вигезималан.

§32 Редни броjеви с приjедлогом ar и посвоjном замjеницом улазе у особиту конструкциjу: Mi a af ar vyn deudecuet досл. 'jа ћу ићи на своjем дванаестому' значи заправо 'jа ћу ићи с jеданаесторицом'.

§33 Редни броj n уз именицу X може значити и "jедан од n X-ева", као и у ирском: Branwen, Verch Lyr... yn tryded prif-riein yr ynys honn "Бранвен, кћи Ллира... jедна од три велике краљице овога отока" (дословно: "трећа краљица").

Иза броjева употребљава се у срвелш. именица у jеднини, коjа jе подриjетлом понекад постала од пракелтскога дуала (коjи jе jош очуван у староирском): усп. *dwā makk^wā 'два сина' (стир. dá macc) > срвелш. deu vab (pl. гласи meib).

ГЛАГОЛ

§34 Средњовелшки глагол има 2 броjа: jеднину и множину.

§35 Средњовелшки глагол има 4 времена: презент/футур, претерит, имперфект и плусквамперфект.

§36 Средњовелшки глагол има 5 глаголских начина: индикатив, императив, кондиционал (= имперфект), коњ. презента и коњ. претерита.

§37 Постоjе и 2 стања: актив и медиопасив; медиопасив се може творити и од непрелазних глагола. Медиопасив има само облике 3. лица, исте за jеднину и множину (в. §39); као у староирском, у осталим се лицима конструира с обjектним замjеницама: ny-n-cerir 'ми нисмо вољени', ny-ch-cerir 'ви нисте вољени'. Може се творити и од непрелазних глагола, те има безлично значење:

§38 Постоjе 3 глаголске основе: презента, претерита, коњунктива (+ основа глаголске именице и основа пасивног претерита).

Основа претерита = K + -as(s)-, усп. caru 'вољети', прет. caras, rydhau 'ослободити', прет. rydhawd, 1pl. rydhassam, итд. Суфикс -as- код неких sе глагола не поjављуjе.

Основа коњунктива = K + -h-: усп. caru 'вољети', коњ. car(h)o, tyvu 'расти', коњ. tyffo, llad 'убити', коњ. llatho, credu 'вjеровати', коњ. cretto, caffael 'добити', коњ. caffo

Суфикс -h- за творбу основе коњунктива подударан jе сигматском суфиксу -s- за творбу с-коњунктива и s-футура у староирском, нпр. стир. geiss 'молио би' < *gwhedh-s-ti.

Императив има посебну негациjу, na.

§39 Наставци:
презента -af, -i, -0, -wn, -wch, -ant
имперфекта -wn, -ut, -ei, -em, -ewch, -ynt
претерита -i-, -t, -0 (-awd, -a-, -i-, -wy-), -am, -awch, -ant
коњунктива -wyf, -ych, -wy (-o), -om, -och, wynt (-ont)

Пасив има посебне облике само за 3. л. у свим начинима и временима. Ознака му jе -r у презенту и коњунктиву презента, -t у осталим начинима и временима4.

Средњовелшки су презентски глаголски наставци мjешавина апсолутних и коњунктних наставака коjи се могу претпоставити за пра-оточнокелтски; у правилу, наставци 3. л. sg. чуваjу коњунктни облик (*-e-t), но у старовелшком има и трагова апсолутних наставака (*-e-ti), усп. ствелш. prinit 'купуjе', retit 'трчи' < *reteti (стир. rethid).

У 1sg. презента наставак -af у ствелш. гласи -am (coilam 'вjеруjем') < *ā-mi (усп. стир. canaimm 'пjевам').

У 2sg. през. -i < ствелш. -i(d) (ствелш. chepi 'налазиш') < *-Vi (стир. canai 'пjеваш').

У 3pl. през. -ant < ствелш. -ant, -int (ствелш. nertheint 'присиљаваjу') < *-ānti, *-enti (стир. canait 'пjеваjу').

§40 У изjавним реченицама испред глагола стоjи честица y(d), y(t): y deuei y kythreul 'враг jе долазио'.

У заповиjедним, упитним, и негираним реченицама y(d) се изоставља: a wely di 'видиш ли?', ny welas 'ниjе видио'; такођер се изоставља иза релативне честице a и иза неких везника: ef a doeth 'он jе (таj коjи jе) дошао'; o gwely 'ако видиш'.

Подриjетло честице yd ниjе разjашњено; E. Hamp (1979) изводи jе из двиjе аглутиниране ие. честице, *i-dhe.

§41 Глаголске именице обично су jеднаке кориjену глагола:

ammeu 'сумња, сумњати', diodef 'патња, патити', galw 'зов, звати', llad 'убоjство, убиjати';

Неке глаголске именице творе се суфиксима:

1. -i: cyvod-i 'устати', erch-i 'питати', meneg-i 'показати, испричати', per-i 'узроковати';
2. -u: can-u 'пjевати', gall-u 'моћи', pryn-u 'купити',
3. -aw: gwisg-aw 'обући', medyly-aw 'мислити';

Постоjе и други суфикси (-et: cerdet 'ићи', yvet 'пити'; -el: caffael 'добити', gadael 'допустити', итд.).

За повиjесну творбу глаголских именица у велшком и другим бритским jезицима в. Schumacher 1998.

Глаголске именице могу замиjенити циjелу реченицу; именица уз глаголску именицу има значење обjекта ("генитив обjектни"), никада субjекта. Субjект се изриче приjедлогом o 'од':

Често у реченици стоjи само jедан лични глагол, а све друге глаголе замjењуjе глаголска именица (VN):

"Пошто се догодило да су (она) седморица људи одсjекли главу Блаженога Брана, Манавидан jе погледао према граду Лондону и дошла (му) jе велика туга, и обузела га jе врло велика бол и чежња."

§42 Партицип пасивног претерита твори се суфиксом -edic: arueu y gwyr llad-edic 'оружjе убиjених људи'. Партицип се не слаже у роду и броjу.

Герундив се твори суфиксом -adwy: nyt credadwy 'то ниjе за вjеровати'.

УПОТРЕБА ВРЕМЕНА И НАЧИНА

§43 Презент се употребљава и за изрицање будућности: y gyt y kerdwn odyma 'заjедно ћемо отићи одавде' (PPD 14.10). Може се употриjебити и као хисториjски презент.

Неки су аутори тврдили (в. Morris Jones 1913: 323) да презентски наставци -hyt, -hit и -hawt у 3sg. презента долазе искључиво у футурском значењу, и одражаваjу траг футура на *-āsa-ti у раном средњевелшком. Премда та претпоставка остаjе спорном, чини се да постоjе увjерљивиjа обjашњења споменутих наставака, те да у велшкоме нема непосредних трагова футурских творби (Schumacher 1995).

§44 Имперфект означуjе траjну радњу у прошлости, каткада радњу коjа се редовито обичавала вршити у прошлости (консуетудинал): a phob nos Calan mei y moei 'сваке се ноћи првога Свибња (она) обичавала ождриjебити' (PPD 16.18). Имперфект се употребљава и као кондиционал (облици се не разликуjу). Као кондиционал, имперфект се употребљава у погодбеним реченицама.

§45 Претерит jе наjчешће прошло вриjеме; плусквамперфект се употребљава за радњу коjа jе претходила радњи у прошлости: о'r a welsei ef o helgwn y byt, ny welsei cwn un lliw ac wynt 'од свих паса на свиjету коjе jе био видио, ниjе видио псе такве боjе (попут њих)' (PPD 1.19-20).

Средњевелшки претерит одговара староирском s-претериту; риjетки су облици редуплициранога претерита (од ие. перфекта), нпр. cigleu 'чуо сам' < *ku-k'low- (стир. -cúala).

§46 Коњунктив се обично употребљава у зависним реченицама, када вршење радње ниjе сигурно (или кад jе само могуће): ni wnn i neb a'e gwypo 'не знам никога тко би то знао (gwypo)'. Увиjек се употребљава иза неких везника, нпр. иза cyn 'иако':

Коњунктив се може употриjебити и адхортативно (за потицаj): A dyvot a wnelych genhyf 'И дођи са мном'.

ПАРАДИГМЕ ПРАВИЛНИХ ГЛАГОЛА

§47 У средњевелшком постоjи само jедна, правилна коњугациjа; сви се глаголи, коjи одступаjу од коњугациjског обрасца те коњугациjе, могу сматрати неправилнима.

ПРЕЗЕНТ И ФУТУР

ИМПЕРФЕКТ (И КОНДИЦИОНАЛ): основа презента + наставци имперфекта

ПРЕТЕРИТ: основа претерита + наставци претерита

ПЛУСКВАМПЕРФЕКТ: основа претерита + наставци имперфекта

ИМПЕРАТИВ: кориjен + наставци императива

КОЊУНКТИВ ПРЕЗЕНТА: основа коњунктива + наставци коњунктива

КОЊУНКТИВ ПРЕТЕРИТА: основа коњунктива + наставци имперфекта

ПЕРИФРАСТИЧНЕ КОНСТРУКЦИJЕ

Копула се може повезати с глаголском именицом и приjедлогом у перифрастичне конструкциjе за изрицање 1) дуратива и 2) перфекта.

1. дуратив се изриче формулом: yd + cop. + y(n) + vn. (глаголска именица)

   Yn	hela	yd	oedwn	yn	Iwerdon	dydgueith
   преп.	ловити (vn.)	ч.	cop.3sg.ипф.	преп.	Ирска	jедног.дана
   (BVL 25.33)
   "Jеднога дана био сам у лову у Ирскоj" / "Jеднога сам дана ловио у Ирскоj"

   
   

   A	pha	rywweith,	arglwyd,	yd	wyt	yn	y	wneuthur?
   и	коjа	ствар	господин	ч.	cop.2sg.през.	преп.	обj.замj.	чинити(vn.)
   (MVL 45.32-33)
   "А што ти то радиш, господине?"

2. перфект има значење готовости у презенту, а изриче се формулом: yd + cop. + wedy + vn.

   Y	mae	gwedy	mynet	gyd	a	Gwenhwyvar	y	hystavell
   ч.	cop.3sg.през.	преп.	ићи (vn.)	преп.	и	Г.	преп.	соба
   (Evans 111)
   "Отишла jе (већ) с Гвинивер у собу".

КОПУЛА

§48 У средњовелшком постоjи само jедан глагол са значењем "бити"; нема разлике између копуле и супстантивнога глагола.

ПРЕЗЕНТ

Облик mae често значи "гдjе jе?": "Mae, heb hi, dy gedymdeith ti ath gwn?" (MVL 41.26) "Гдjе jе, рече она, твоj приjатељ и твоjи пси?"

Подриjетлом се облик mae састоjи од окамењеног локатива jеднине именице *magos 'поље' > velš. ma 'мjесто' и копуле *est(i): *mages-est > *maes > mae (Hamp 1985).

Облик yssydd има релативно значење (преводи се односном конструкциjом 'коjи (коjа, коjе) jе'.

Подударни облик у староирском гласи as < kelt. *esti-yo- (гдjе jе *yo- основа ие. односне замjенице).

Копула има и особит консуетудинални презент, коjи служи и као футур:

ИМПЕРФЕКТ

ПРЕТЕРИТ

КОЊУНКТИВ ПРЕЗЕНТА

КОЊУНКТИВ ПРЕТЕРИТА

ИМПЕРАТИВ

НЕПРАВИЛНИ ГЛАГОЛИ

§49 Слиjеди избор наjчешћих неправилних глагола:

ПРЕЗЕНТ

ИМПЕРФЕКТ И КОНДИЦИОНАЛ

ПРЕТЕРИТ

ИМПЕРАТИВ

gwybot 'знати'

ПРЕЗЕНТ

Облик gwyr остатак jе келтске (и индоеуропске) депонентне коњугациjе у средњевелшком, усп. стир. ro-fitir 'зна'.

ИМПЕРФЕКТ

ИТЕРАТИВНИ ПРЕЗЕНТ / ФУТУР

ПРЕТЕРИТ

ИМПЕРАТИВ

dyvot 'доћи'

ПРЕЗЕНТ

ПРЕТЕРИТ

ИМПЕРАТИВ

КОЊУНКТИВ ПРЕЗЕНТА

Оваj глагол твори суплетивне облике коњ. презента од основе del(h)- (1sg. delhwyf, 2. sg. delhych, 3sg. del, итд.).

mynet 'ићи'

ПРЕЗЕНT

ПРЕТЕРИТ

КОЊУНКТИВ ПРЕЗЕНТА

ИМПЕРАТИВ

rodi 'дати'

Код овог глагола смjењуjу се облици с rod- и ro-: 2sg. през. rody, roy, императив ro, претерит rodeis/roesum rodes/roes

caffael, cael 'узети'

Код овог се глагола смjењуjе основа caff- и cei-: през. caffaf/caf, ceffy/cehy, ceiff/cey.

heb 'рећи'

Оваj глагол има само претеритални облик heb 3sg. = 3pl.

Малоброjни глаголи у претериту имаjу очуван приjевоj, нпр. презент gwared 'трчи' < *wo-ret- (стир. rethid), претерит gwarawd < *wo-rāt- (стир. ráith), или през. dywed 'каже': прет. dywawd.

СИНТАКСА

РЕД РИJЕЧИ

§50 Уобичаjени jе поредак риjечи у поезиjи V S O:

Cyrchasant wŷr din 'људи су напали тврђаву'

У прози jе учесталиjи поредак S V O:

Gwŷr a gyrchasant din 'људи су напали тврђаву'

Таj jе поредак заправо топикализирана конструкциjа у коjоj jе субjект уjедно и тема реченице (в. §58).

Ако jе неки дио реченице особито истакнут, може доћи на почетак реченице:

yn lletratta arnaf y keueis i ef, a chyfreith lleidyr a wnaf inheu ac ef: y grogi
(MVL: 45.21-22)

"Ухватио сам га како краде од мене и казнит ћу га казном за крађу, вjешањем", досл. "У крађи од мене сам га ухватио, и казну крадљиваца ћу му учинити: вjешање"

Даљи обjект стоjи иза директног обjекта:

§51 Копула слиjеди иза предиката: Cop. Pred. S: Lunet wyf i 'jа сам Лунет'

У упитним, заповиjедним и негираним реченицама с копулом поредак jе Pred. Cop.: a wyt uorwyn di 'jеси ли дjевица?' (MVM 56.11); a vo penn bit bont 'нека онаj тко jе глава буде мост' (BVL 29.33).

§52 Придjеви стоjе иза именица (N-Adj.): dyn doeth 'мудар човjек'; неки особито чести придjеви стоjе испред именица (Adj.-N), коjе ленираjу; у таквоj конструкциjи именица често модифицира значење придjева: bychan y gorff 'малога тиjела'.

РЕЛАТИВНА РЕЧЕНИЦА

§53 Релативна реченица стоjи иза именице на коjу се односи: N - Rel: afal a gwympodd 'jабука коjа jе пала'

Релативна се реченица конструира с честицом a: pechodeu a gyffeser 'гриjеси коjи се исповиjедаjу'.

Уз глаголе говорења (verba dicendi) често се употребљава релативна реченица:

ac	a	wnn,	mi	ae	managaf	yti
и	рел.ч.	знати.1sg.през.	jа	ч+обj.замj.	причати.1sg.през.	к.3sg.м.
(BVL 25.32)
"И испричат ћу ти што знам"

Ако се релативизира посвоjни однос, иза а слиjеди читав посвоjни израз (с посвоjним замjеницама и главом релативне конструкциjе):

Честица а може се изоставити испред облика глагола 'бити': sef ymdidan vu 'ево разговора коjи jе био'.

Негациjа у релативноj реченици jе ny:

ПОГОДБЕНЕ РЕЧЕНИЦЕ

§54 Погодбене се реченице уводе везником o(t) 'ако'; у њима обично стоjи индикатив:

УЗРОЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ

§55 Узрочне се реченице уводе везником can (с негациjом cany):

НАМJЕРНО-ПОСЉЕДИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ

§56 Намjерно-посљедичне реченице уводе се везником val:

(BVL 27.33-34)

"Забрани одмах бродове, барке и чунове, да ткогод не би отишао у Велс"

ВРЕМЕНСКЕ РЕЧЕНИЦЕ

§57 Временске се реченице уводе везницима yny 'dok', tra 'док (год)', pan 'када', именицом amser 'вриjеме' употриjебљеном као везник, итд.

(MVL 37.2-3).

"Док jе она била у цвиjету младости, ниjе било љепше жене од ње"

ТОПИКАЛИЗАЦИJА

§58 Дио реченице коjи садржава тему исказа (енг. topic) истиче се на почетку реченице иза копуле у 3. л. sg. (ys); иза копуле слиjеди релативна реченица уведена честицом a; копула се слаже с глаголом у релативноj реченици у времену и начину:

§59 Копула се, особито у касниjем средњевелшком, може и изоставити:

NЕКЕ ТИПОЛОШКЕ ОСОБИТОСТИ

§60 У средњовелшком jе честа поjава замjена глагола именицама с глаголом gwneuthur 'чинити':

§61 Зависне реченице замиjењуjу се често глаголским именицама:

§62 Глаголи мишљења/осjећања често се замиjењуjу приjедлогом gan 'с':

§63 У средњовелшком нема глагола 'имати'. Глагол 'имати' замиjењуjе се глаголом 'бити' с приjедлогом gan 'с':

§64 Афирмативна реченица често се изражава двоструком негациjом:

§65 Негациjа може бити поjачана честицом dim 'мало, комадић' (усп. фр. pas):

§66 Глаголи осjећања (verba sentiendi) често се замjењуjу конструкциjама с копулом, приjедлогом и именицом, по обрасцу: бити + на/при + осjећаj + субjект осjећаjа:

§67 Значење 'требати, бити потребно' исказуjе се конструкциjом: reit ('нужда') + глагол bod ('бити') + приjедлог i ('к') + логички субjект:

НЕКЕ ЧЕСТЕ ФРАЗЕ

dioer 'Бог зна' (< Duw a wyr), 'доиста'

om tebygu i 'по моjем мишљењу'

Duw a rwydhao ragot 'Бог ти помогао' (често у значењу 'сретан пут, збогом')

myn vyng cret 'тако ми моjе вjере' (у значењу: 'кунем се').

Bendith Duw itt 'бог те благословио'

ТЕКСТОВИ

1. Manawydan Vab Llyr

Почетак приче о Манавидану, сину Ллира. Према издању Л. Мjуљхаузена, почетак; 11. стољеће

Llyma y dryded geinc or Mabinogi

Gwedy daruot yr seith wyr, a dywedassam ni uchot, cladu penn Bendigeit Vran yn y Gwynvryn yn Llundein ae wyneb ar Freinc edrych a wnaeth Manawydan ar y dref yn Llundein ac ar y gedymdeithon a dodi ucheneit vawr, a chymryt diruawr alar a hiraeth yndaw: "Oi a Duw hollgyuoethawc, gwae vi!", heb ef, "nyt oes neb heb le idaw heno namyn mi!" "Arglwyd, heb y Pryderi, na vit gyndrymhet genhyt a hynny; dy geuynderw yssyd vrenhin yn Ynys y Kedyrn, a chyn gwnel gameu it, heb ef, ny buost ti hawlwr tir a dayar eiryoet. Trydyd lledyf unben wyt." "Ie," heb ef, "kyt boet keuynderw ymi y gwr hwnnw, goathrist yw gennyf gwelet neb yn lle Bendigeit Vran, vy mrawt; ac ny allaf vot yn llawen yn un ty ac ef." "A wney ditheu gynghor arall?" heb y Pryderi. "Reit oed im wrth gynghor, heb ef, a pha gynghor yw hwnnw?" "Seith gantref Dyvet ry edewit imi, heb y Pryderi, a Riannon, vy mam, ysssyd yno; mi a rodaf itti honno a medyant y seith gantref genthi."

llyma 'ево' ? < *lis-mages (усп. ma 'мjесто' < келт. *magos 'равница', стир. mag)

tryded 'трећи' < *tritiyo- (у стир. tress < *trit-to-)

ceinc 'грана' < *genkā, *kenkā (стир. géc)

o 'од' < *au (стир. ó)

gwedy 'након' < ствелш. guetic

darfod 'догодити се' < *dar-bod (усп. bod 'бити')

seith '7' < *septen (стир. secht)

gwr, pl. gwyr 'човjек' < *wiro- (стир. fer)

dyweddud 'рећи'

uch 'висок, горњи'

cladu 'закопати' < *klad- (стир. cladid 'копа')

penn m. 'глава' < *k^wendo- (стир. cend)

Gwynvryn 'Биjело Брдо'

a 'и' (+ a 'његов' = ae) (усп. брет. hag 'и')

ar 'према' < *are (стир. air)

Freinc 'Француска'

wyneb 'лице' < *ēnek^wo- (стир. énech)

edrych '(по)гледати'

wnaeth 3sg. прет. од gwneuthur 'учинити'

tref 'град' < *treb- (стир. treb)

a(c) 'и'

gedymdeith 'приjатељ' (усп. taith 'пут', ym-daith 'потхват')

dodi 'доћи'

ucheneit 'jаук, уздах'

mawr 'велик'

cymryd 'обузети'

dir- 'врло'

hiraeth 'чежња, носталгиjа' (усп. hir 'дугачак')

galar 'бол, болест' < *galaro- (стир. galar 'болест')

yn 'у' < *en (стир. in)

holl-gyfoedhawc 'свемогући' <*ollo- (< *solwo-, стир. oll- 'све'-) + cyfoedhawc 'моћан'

gwae 'jао' (усп. лат. vae)

mi 'jа'

heb 'рече' (дефективан глагол) < *sek^we- (стир. sechithir 'слиjеди')

ef 'он' < ствелш. em

oes 3sg. през. од bod 'бити' (у значењу 'има')

neb 'нетко' < *nek^wo- (стир. nech)

heb 'без' < *sek^wo- (стир. sech)

lle 'мjесто' < *lego- (усп. стир. le, гал. legasit 'поставио jе')

i 'к' (3sg. m. idaw)

heno 'ноћас' (усп. стир. innocht)

namyn 'осим'

arglwyd 'господин, господар' < *are-klēti- 'онаj коjи опорезуjе' (велш. clwy-).

bid, bit итеративни презент/футур од bod 'бити' 3sg.

trym 'тежак, тужан' као именица 'туга'; екватив cyndrymhet

gan 'с' 2sg. genhyt

hynny 'то'

dy 'твоj'

kefynderw 'братић'

yssyd 3sg. релативни облик глагола bod 'бити' < *esti-yo (усп. стир. as)

brenhin 'краљ' < *brigantīnos (усп. Brigantes, jедно од племена у римскоj Британиjи)

ynys 'оток' < *inisā (стир. inis)

cyn 'иако' < *kon (стир. con-)

gwnel 2sg. коњ. през. од gwneuthur 'чинити' (усп. стир. gniid 'чини')

cam 'зло' < *kambo- (стир. cam 'искрибљен, опак')

buost 2sg. прет. од bod 'бити'

ti 'ти'

hawlwr 'тражилац, захтиjеватељ' (правни термин)

tir 'земља' < *tīro- (стир. tír)

dayar, daear 'посjед, земља'

eiryoet 'икада' < *eir y oed 'вриjеме његова живота'

lledyf 'незнатан, скроман'

unben 'господар' < *oyno-k^weno- 'jедна глава'

wyt 2sg. през. од bod 'бити'

ie 'да'

kyt 'иако'

boet коњ. през. 3sg. од bod 'бити'

goathrist 'тужан' < *upo-ad- tristi- (лат. tristis)

rheit 'нужда'

wrth 'при, за' < *writi (стир. frith)

cynghor 'савjет, план'

pa 'какав' (усп. стир. cá)

hwnnw 'таj'

cantref 'кантрев, котар' < *kanto-treb- 'сто насеља'

edewit пас. прет. од adaw 'преостати'

vy 'моj'

mam 'маjка'

yno 'ондjе'

rhodi 'дати' (1sg. през./фут. rodaf)

honno 'та, она'

meddiant 'моћ'

2. Stafell Gynddylan

Старовелшка тужаљка сачувана у средњовелшком правопису и с модернизираним облицима. Приписано Хеледд (?9. ст.), из рукописа "Црвена Хергестова књига" (према Rowland 1990; прве четири строфе, стр. 431-432)

Stauell Gyndylan ys tywyl heno
heb dan heb wely.
Wylaf wers. Tawaf wedy.

Stauell Gyndylan ys tywyll heno.
Heb dan heb gannwyll.
Namyn Duw pwy am dyry pwyll.

Stauell Gyndylan ys tywyll heno.
Heb dan heb oleuat.
E[t]lit am daw amdanat.

Stauell Gyndylan ys tywyll y nenn.
Gwedy gwen gyweithyd.
Gwae ny wna da ae dyuyd.

stafell 'дворана' < лат. stabulum 'штала'

Cynddylan ос. име

tywyl 'таман'

heno 'ноћас'

heb 'без'

dan 'ватра'

gwely 'кревет'

gwyl 'плакати'

gwers 'мало'

taw 'шутjети' < *taw- (стир. tó 'глух')

wedy 'послиjе'

cannwyll 'свиjећа' < лат. candela

namyn 'осим'

Duw 'бог' < *dēwo- (стир. Día)

pwy 'тко'

a рел. чест. + -m- инф. замjеница 1sg.

dyry 2sg. през. 'чувати'

pwyll 'ум, памет' < *k^wēlo- (стир. cíall)

oleuat 'свjетло'

etlit 'туга'

daw 3sg. през. од dyfod 'доћи'

amdanat = am 'због' 2sg.

tywyll 'црн'

nenn 'кров'

gwen 'биjел, сjаjан, лиjеп' < *windo- (стир. find)

gyweithyd 'друштво, дружба'

gwae 'jао'

ny 'не'

gwna коњ. 3sg. од gwneuthur 'чинити'

da 'добро' (поименичено) < *dago- (стир. dag-, deg-)

a рел. чест. + e инф. замjеница 3sg.

duyd 'долази'

3. Juvencus III.

Енглинион5 из рукописа Cambridge MS Ff 4.42 (према Фалилеев 2003), 9-10. ст.

Niguorcosam nemheu naur henoid
mitelu nit gurmaur
mi am [franc] dam ancalaur.
nicanamniguardam nicusam henoid
cet iben med nouel
mi amfranc dam anpatel.
namercit mi nep leguenid henoid
is discirr micoueidid
dou nam riceus unguetid.

guorcosam 'стражарим' < *wor- + велш. costawg 'проматрати'

nemheunaur 'ни тренутак, нимало'?, вjероjатно у вези с велш. neb 'нетко, неки' mewn 'средњи' awr 'сат, тренутак'

henoid 'ноћас' (срвелш. heno)

mi 'моj'

teulu 'обитељ, пратња' < *tego-slowgo- 'кућна дружина' (стир. teglach)

gurmaur 'велик, голем'

a 'и'

franc ?'плаћеник, наjамник' < Francus 'Франак'

dam ?'око'

an 'наш'

calaur 'котао'

canam 'пjевам' (срвелш. canaf) < келт. *kanā-mi (стир. canaimm)

guardam 'смиjем се' (срвелш. chwarddaf)

cusam ? умjесто (gwor-)cosam 'стражарим'; или посуђено из стенг. cysan 'љубити'

cet 'иако' (усп. стир. cía)

iben ипф. 1sg. if- (ствелш. yf-) 'пити'

med 'медовина' < келт. *medu- (стир. mid)

nouel ?'чист' (срвелш. anawell 'чист')

patel 'чаша' < лат. *patella (patera 'посуда')

ercit 3sg. имп. 'тражити' (срвелш. erchi)

leguenit 'радост' (срвелш. llawenydd)

is 3sg. през. глагола bod 'бити'

discirr ?'сиромашан, обичан' (? у вези са срир. díscir 'презрен, окрутан'

coueidid 'дружина' (срвелш. cyweithydd)

riceus ?'говори' < ? *ry- (потенциjални префиск) + *caws- (у вези са средњекорничким keusel 'говорити' < lat. causor).

dou '2' (срвелш. deu)

nam 'заповjедник' (срвелш. naf)

un '1'

guetid 'говори'

4. Surexit memorandum

Исправа из рукописа St Chad (или "Лихфилдског еванђеља") (према Фалилеев 2003: 59), око 800.

Surexit tutbulc filius liuit hagener tutri dierchim. tir telih haioid ilau elcu filius gelhig haluidt iuguret amgucant pel amtanndi ho diued diprotant gener tutri o guir imguodant ir degion guragun tagc rodesit elcu guetig equs tres uache, tres uache nouidligi nam ir ni be cás igridu dimedichat guetig hit did braut grefiat guetig nis min tutbulc hai cenetl in ois oisou.

surrego, -ere лат.

ha, a 'и'

gener 'зет' < лат. gener (?)

di приjедлог 'за, к'

erchim глаг. им. 'тражити, питати' (срвелш. erchi)< келт. *ark- < ие. *prk'- (лат. posco).

tir 'земља' < келт. *tīros- (стир. tír) < *terso- (лат. terra)

hai 'коjи, коjа, коjе' (срвелш. a)

oid 3sg. прет. глагола bod 'бити' (срвелш. oedd)

i 'у' < келт. *in (стир. in)

lau 'рука' < келт. *lāmā (стир. lám) < ие. *plh₂meh₂ (гр. palámē)

luidt 'племе, обитељ' (срвелш. llwyth)

amguc- 'спорити се, препирати се'

pel 'дугачак' (срвелш. pell)

am 'о, око' < *ambi (стир. imb)

ho, o 'из, од'

diued 'краj' (срвелш. diwedd)

diprot- 'пресудити'

guir 'закон' (срвелш. gwir)

imguod- 'рећи'

dag- 'добар' (као именица: 'племић') < келт. *dago- (стир. dag-)

guragun 1pl. императива глагола gwneuthur (срвелш.) 'чинити'

tagc 'мир' (срвелш. tang)

rodi 'дати'

equus, tres, vache (умj. vaccae) лат.

cas 'завист'

nouidligi ? 'недавно отељене' (срвелш. newydd 'нов')

nam ? 'осим' (срвелш. namyn)

ir 'jер, због'

igridu 'међу њима' (срвелш. yryngdunt)

be коњ. прет. од bod 'бити'

medichat 'власт, посjед'

hit 'до'

did 'дан' (срвелш. dydd) < келт. *diyo- (стир. día)

braut 'суд' < келт. *brāto- (стир. bráth)

min- 'хтjети' (срвелш. myn-)

guetig 'послиjе' (срвелш. gwedi)

cenetl 'род' < келт. *kenetlon (стир. cenél)

ois 'виjек' (срвелш. oes) < келт. *oys- (стир. óes)

5. Gododdin

Старовелшка jуначка пjесма у модернизираном облику и средњовелшком правопису, стихови 68-73 и 353-357; (према Виллиамс 1938); Приписана Анеjрину, око 600. (с касниjим прерадама).

Gwyr a aeth gatraeth oed fraeth eu llu
glasved eu hancwyn a gwenwyn vu
trychant trwy beiryant en cattau
a gwedy elwch tawelwch vu
ket elwynt e lanneu e benydu
dadyl dieu agheu y eu treidu

...

Gwyr a gryssyassant buant gytneit
hoedyl vyrryon medwon uch med hidleit
gosgord vynydawc enwawc en reit
gwerth eu gwled o ved vu eu heneit

gwr 'човjек'

aeth v. mynet 'ићи'

a рел. чест.

Catraeth мjесто у сjеверноj Енглескоj, данашњи Catterick

fraeth 'весео'

llu 'воjска' < келт. *slowgo- (стир. slúag)

glas-ved 'свjежа (зелена) медовина' (усп. стир. mid 'медовина')

hancwyn 'опскрба, храна'

gwenwyn 'горчина'

trychant '300'

trwy 'кроз'

cat 'битка, одред' < келт. *katu- (стir. cath)

elwch 'гозба'

tawelwch 'шутња, тишина'

ket 'иако' (такођер cyt)

elwynt v. mynet 'ићи'

e умj. i, y 'у'

lann 'црква'

penydu 'покора' < лат. paenitentia

dylyu ?'бити дужан, морати'

agheu 'смрт' < келт. *ango- (стир. éc)

treidu ? 'оборити'

cryss- 'нападати'

cytneit 'заjедно'?

hoedyl, hoedl 'живот, вриjеме живота' < *saitlo- (срир. -sél), усп. лат. saeculum

byrr 'кратак' < келт. *berro- (стир. berr)

medw 'пиjан' усп. (стир. име Medb < келт. *medwā 'опиjаjућа')

hidleit 'проциjеђен, дестилиран'

gosgord 'воjска'

enwawc 'славан, гласовит' (у вези с enw 'име')

reit 'битка'

gwerth 'циjена, накнада'

gwled 'гозба' < келт. *wledā (стир. fled)

heneit 'душа, живот'

КРАТИЦЕ

cop. = copula, kopula

ч. = честица

чл. = члан

f. = femininum, женски род

ипф. = имперфект

итер. = итератив

коњ. = коњунктив

m. = masculinum, мушки род

sg. = singular

pl. = plural

преп. = препозициjа

прет. = претерит

през. = презент

рел. = релативно

vn. = глаголска именица

JЕЗИЦИ

брет. = бретонски

енг. = енглески

фр. = француски

гал. = галски

гр. = грчки

келт. = келтски

корн. = корнички

лат. = латински

срир. = средњоирски

срвелш. = средњовелшки

ствелш. = старовелшки

стинд. = староиндиjски

стир. = староирски

стсл. = старославенски

ЛИТЕРАТУРА

ДИПЛОМАТСКА ИЗДАЊА РУКОПИСА:

Llyfr Gwyn Rhydderch, Y Chwedlau a'r Rhamantau, с предговором (на велшком) Р. М. Џонса, издао J. Gwenogvryn Evans, Gwasg Prifysgol Cymru, Cardiff 1973.

The Text of the Mabinogion and other Welsh Tales from the Red Book of Hergest, издали J. Rhŷs и J. Gwenogvryn Evans, Oxford 1887.

"Црвена Хергестова књига", коjа се чува у Оксфорду, доступна jе у електронском издању на интернет-адреси: http://image.ox.ac.uk/show?collection=jesus&manuscript=ms111

ИЗДАЊА ТЕКСТА:

Mühlhausen, Ludwig, Die vier Zweige des Mabinogi, Halle 1925, (побољшано издање исте књиге приредио jе Стефан Циммер, Tübingen 1988).

Thomson, Robert L. Pwyll Pendeuic Dyvet, The First of the Four Branches of the Mabinogi, DIAS, Dublin 1957.

Thomson, Derrick S. Branwen Uerch Lyr, The Second of the Four Branches of the Mabinogi, DIAS, Dublin 1961.

Williams, Sir Ifor, Pedeir Keinc Y Mabinogi, Cardiff 1974.

JЕЗИК

Elsie, R. W. The Position of Brittonic. A synchronic and diachronic analysis of genetic relationships in the basic vocabulary of Brittonic Celtic. Dissertation Bonn 1979.

Evans, D. Simon, A Grammar of Middle Welsh, DIAS, Dublin 1961.

Falileyev, A. I. Etymological Glossary of Old Welsh, Niemeyer, Tübingen 2000.

Фалилеев, А. И. Древневаллийский язык, Наука, Москва 2002.

Greene, D. "Linguistic Considerations in the Dating of Early Welsh Verse", Studia Celtica 6/1971: 1-11.

Geiriadur Pryfysgol Cymru. A Dictionary of the Welsh Language, Cardiff 1950-

Haarman, H. Der lateinische Lehnwortschatz im Kymrischen, Romanistisches Seminar der Universität Bonn, Bonn 1970.

Hamp, E. "Celtica indogermanica", Zeitschrift für celtische Philologie 27/1979: 167-174.

Hamp, E. "Welsh mae 'where is?'" Études Celtiques 22/1985: 201.

Isaac, G. The Verb in the Book of Aneirin, Niemeyer, Tübingen 1996.

Jackson, K. Language and History in Early Britain, Edinburgh 1953.

Jackson, K. "Some Questions in Dispute about Early Welsh Literature and Language", Studia Celtica 8-9/1973-4: 1-31.

Jasanoff, J. "The Brittonic Subjunctive and Future", у: J. E. Rasmussen, ed. In Honorem Holger Pedersen, Reichert, Wiesbaden 1994: 199-220.

Koch, J. T. "The Loss of Final Syllables and Loss of Declension in Brittonic", Bulletin of the Board of Celtic Studies 30/1982-3: 201-233.

Koch, J. "The Cynfeirdd poetry and the language of the sixth century", in: Early Welsh Poetry. Studies in the Book of Aneirin, ed. by Brynley F. Roberts, National Library of Wales, Aberystwyth 1988: 17-43.

Lewis, H. Yr elfen Ladin yn yr iaith Gymraeg, Caerdydd 1943.

Lewis, H. Die kymrische Sprache, IBS, Innsbruck 1989.

Lewis, H. & Pedersen, H. A Concise Comparative Celtic Grammar, Vandenhoeck and Ruprecht, Göttingen 1989.

Morris Jones, J. A Welsh Grammar, Historical and Comparative, Oxford 1913.

Morris Jones, J. Welsh Syntax. An Unfinished Draft, Cardiff 1931.

Poppe, E. Untersuchungen zur Wortstellung im Mittelkymrischen, Buske, Hamburg 1991.

Rowland, J. 1990 Early Welsh Saga Poetry, D. S. Brewer, Cambridge.

Schrijver, P. Studies in British Celtic Historical Phonology, Rodopi, Amsterdam 1995.

Schumacher, S. "The Middle Welsh absolute endings -(h)yt, -(h)it and -(h)awt and the question aof a 'future' in Old and early Middle Welsh", Die Sprache 37/1995: 54-72.

Schumacher, S. The Historical Morphology of the Welsh Verbal Noun, An Sagart, Maynooth 1998.

Sims-Williams, P. "Dating the Transition to Neo-Brittonic: Phonology and History, 400-600" у: Bammesberger, A. & Wollmann, A. (eds.) Britain 400-600: Language and History, Winter, Heidelberg 1990.

Sims-Williams, P. "The Emergence of Old Welsh, Cornish and Breton Orthography, 600-800: The Evidence of Archaic Old Welsh", Bulletin of the Board of Celtic Studies 38/1991: 20-86.

Sims-Williams, P. The Celtic Inscriptions of Britain. Phonology and Chronology c. 400-1200, Publications of the Philological Society, London 2003.

Strachan, J. An Introduction to Early Welsh, Manchester University Press, Manchester 1937.

Thomas, P. W. "Middle Welsh Dialects: Problems and Perspectives", Bulletin of the Board of Celtic Studies 40/1993: 17-50.

Tomlin, R. S. O. "Was Ancient British Celtic ever a Written Language?" in: Bulletin of the Board of Celtic Studies 34/1987: 18-25.

Watkins, T. Arwyn "The Accent in Old Welsh - its Quality and Development", Bulletin of the Board of Celtic Studies 25/1974: 1-10.

Williams, I. Canu Aneurin, Caerdydd 1938.

Zimmer, S. Studies in Welsh Word Formation, DIAS, Dublin 2000.

На главную

1 Такођер jе врло мало сачуваних натписа на камену из старовелшког раздобља. Наjстариjим се сматра натпис из Товина, коjи вjероjатно потjече из 7. ст. (Jackson 1973-4).

2Jackson 1953 и Sims-Williams 1991 смjештаjу ретракциjу нагласка у 11. ст., а Watkins 1974 у 9. столjеће.

3У ствелш. jе самогласник вjероjатно постао аналогиjом према 2sg. ti, гдjе jе правилан.

4У старовелшком се разликуjе апсолутни облик -tor (cephitor 'добива се') од конjунктнога -ir (rincir 'треба').

5Englyn, pl. englinion jе традиционална велшка строфа.